Ono što najviše zbunjuje pri čitanju proročanstava svetog Malahija je njihova začuđujuća preciznost. Svoja proročanstva zabeležio je na papiru, a njihov sadržaj činili su kratki, šifrovani nazivi za svakog od 112 papa. Tih 112 kratkih proročanskih zabeleški opisuju neke uočljive karakteristike budućih Papa, od Celestina II, koji je izabran 1130. godine, pa sve do eventualnog kraja sveta.
Te zabeleške, uglavnom od dve-tri reči na latinskom, najčešće su ukazivale na neku od sledećih karakteristika budućeg pape: porodično ime, mesto rođenja, grb, zvaničan položaj pre izbora na tron sv.Petra… Ali su neretko bile i prave proročke zagonetke, koje se mogu tumačiti višeznačno, pre svega vezano za delovanje dotičnog pape i njegovu sudbinu, stanje Crkve ali i sveta u vreme njegovog pontifikata. Gotovo da nema slučaja u kome se ne može pronaći neka sličnost između Malahijevih zabeleški i budućih Papa.
Tako je, na primer, papa Pije III, koji je vladao samo 26 dana 1503. godine, opisan kao De parvo homine, što se može odnositi i na njegovo porodično ime Pikolomini (na italijanskom – mali čovek) i na njegovu kratku vladavinu, jer latinska reč ‘parvus’ znači i ‘malen’ i ‘kratak’. Izrazom Rosa Umbriae – Ruža Umbrije, Malahije je imenovao papu Klementa XIII (vladao od 1758-69) koji je bio povezan sa vlastima italijanske države Umbrije čiji je amblem ruža, a za vreme njegovog pontifikata je i veliki broj njih stupio u Franjevački red, nazvan i ‘Ruža Umbrije’.
Benedikt XV proročki je opisan sa Religio Depopulata (pustošenje ili razaranje religije, vere, savesti). On je bio papa od 1914 – 1922 godine, odnosno u vreme Prvog svetskog rata, kad je s jedne strane zaista sasvim zakazala religijska svest, pre svega hrišćanske Evrope, a sa druge strane je uništeno mnogo svetske populacije vernika.
Takođe, bio je svedok početka revolucije u Rusiji, koji je označio kraj religijskog života Rusije tog vremena. Navešćemo još šest papa – onih sa kojima se završava Malahijevo prorčanstvo.