Neko je davno rekao da treba da se trudimo da umremo što mlađi – ali što je moguće kasnije. Sa sadašnjim znanjem o ulozi pravilne ishrane u zaštiti od bolesti, za savremenog čoveka to je sve manje san budućnosti, a sve više mogućnost koju sa nešto više truda zaista može i postići.

Savremenim nutricionistima je sve jasnije da je lekovita svojstva hrane čovek, zapravo, poznavao od davnina. To se, pre svega, odnosi na hranu biljnog porekla, bilo da je u pitanju samoniklo ili kultivisano jestivo bilje. Gotovo da nema nijedne vrste žita, voća i povrća, koja – manje ili više – ne može na neki način da pomogne čoveku u očuvanju zdravlja ili lečenju od raznih bolesti.
Svakako, spisah zdravih namirnica se ovim ne iscršljuje, a da je tako pokušaćemo ilustrovati i primerom kefira. Sama reč kefir je tatarskog porekla, a označava kavkasko kiselo mleko, kiseljeno pomoću specijalnih gljivica. I zaista, već samo pominjanje ovog punovrednog napitka asocira na Kavkaz, gde se kefir puno koristi, pa se smatra da je i to razlog što je tamošnje stanovništvo pošteđeno mnogih bolesti i – dugovečno.