U našim krajevima ovo je najzastupljeniji vid sujeverja. Svakog puta kad neko prokomentariše nešto dobro, ili se dogodi povoljan preokret, kucne u drvo i obično kaže: ‘Da ne čuje zlo.’ Ovo se zasniva na starom verovanju da su bogovi živeli u drveću. Kada je neko dolazio da moli za nešto, ritual je zahtevao da najpre dodirne koru. Postojalo je i verovanje da oko drveća obleću duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću, a kucanje u stablo imalo je svrhu da zagluši uši duhovima, kako ne bi čuli lepe želje.