Pem Rejnolds, čije su životne funkcije za vreme operacije na mozgu praktično bile gotovo ugašene, nakon ulaska u tunel susrela se sa mnoštvom poznatih, preminulih osoba, koje su, kako tvrdi, izgledale kao u najboljim godinama za vreme života. Svi su bili zabrinuti za nju, i nisu joj dozvolili da uđe potpuno u svetlost.
Ona nastavlja priču: ‘Moj ujak Džin bio je tamo. Takođe i pra-pra tetka Megi. Sa očeve strane sam videla dedu. Nisu hteli da dozvole da idem dalje… Komunicirali su sa mnom – to je najbolji izraz koji mogu da nađem, jer nisu govorili onako kako ja govorim i upozorili su me da će mis e ako prođem ceo put nešto fizički dogoditi. Oni neće biti u stanju da me vrate u telo, ako odem predaleko. Zato neće dozvoliti da učinim tako nešto. Želela sam da uđem u svetlo, ali takođe sam htela i da se vratim. Imala sam decu koju je trebalo da podižem. To je sve ličilo na film koj ise gleda ubrzano na traci – vidiš generalno šta se dešava, ali ne i u svim detaljima. Tada su me moji pokojni rođaci nahranili. Nisu to učinili kroz usta, kao što se to čini sa uobičajenom hranom, ali su me nečim nahranili. Jedino što sam znala bilo je da je to nešto blistavo. Sjajno kao što je bila i slika koju sam imala. Sasvim izvesno sam imala osećanje sitosti i ojačalosti. Znam da to zvuči čudno, jer to očito nije bila fizička materija ali sam dobila snagu i bila spremna za bilo šta. Moja baka me nije povela natrag kroz tunel, niti je tražila da to učinim. Samo me je gledala. Očekivala sam da pođem sa njom ali mi je saopšteno da ona to ne želi. Ujak je rekao da će on to da uradi i poveo me je do kraja tunela. Sve je bilo tako predivno i nisam tada želela da odem.
Ipak, došla sam do kraja i videla svoje telo. Nisam želela da uđem u njega – izgledalo je užasno, kao neka olupina voza. Bilo je upravo tako – mrtvo. To me je plašilo i nisam želela da ga gledam. Ponovo mi je rečeno da ono što treba da učinim nalikuje skakanju u bazen sa vodom. Nikakav problem – samo treba skočiti u njega. Iako to nisam htela, shvatila sam da je za premišljanje kasno, jer me je ujak gurnuo. Osećala sam odbojnost, a u isto vreme telo me je vuklo, a tunel gurao prema njemu. Učinilo mi se da sam skočila u bazen sa ledenom vodom. Bolelo je. Kada sam došla svesti, još uvek sam bila na aparatu za disanje’.